Соба

Creative-Room-Art-Installation-Kids-Project-9

Седиме во една соба спокојно загледани во немирот на сопствените души. Во собата има два стола и една черга со македонски народни мотиви. Едниот стол е исфарбан и свеж, а на другиот седиш ти, велејќи дека нештата се одвиваат според правила. Зборуваш со часови, денови, месеци. Затворени сме со години во соба со два стола и стара македонска черга.

Зборуваш за се и сешто, кажуваш и безмислици за глобалното затоплување на светот и заладувањето на душите и излегуваш со извештај „што потоа“, зборуваш за вртелешки, за циркус кој е толку извештачен од новиот замаен земен век.

Седиме во соба со еден свежо исфарбан стол од мисли. Знаеш да филозофираш и за Ван Гог и за Фрида Кало и за нивните животи. Мислиш дека и тие двајцата зборувале во една соба на черга со македонски мотиви за светот и неговото превртување, како светот спие на папок. Убеден си дека и ним им било до распарање на конците кои ги држат двете платна на торбата во која има овошје и јаболко како она на Ева.

Мислиш и зборуваш цела недела која ја броевме сто дни почнувајќи од сто кон еден. Гласот ти станува се’ потенок и помеланхоличен од оној ден кога влезе во оваа соба со два стола и черга со македонски народни мотиви.

Зборуваш за се’ и сешто, зборуваш и безмислици за да ме убедиш дека просторот расте, а ние сме мали. Ми велиш дека пајаците ги стеснуваат собите, но оваа е толку голема што нема ќошиња.

 

Room

We are sitting in a room, calmly gazing into the uneasiness of our own souls. In the room there are two chairs and a rag with traditional Macedonian themes. One chair is freshly painted, and you sit on the other, saying that things are going according to rules. You are talking with hours, days, and months. We are locked in the room, with two chairs and old Macedonian rag, with years.

You are talking about everything, saying fibs about the global warming of the world and chilling of the souls. You come up with report about “what after”, talking about carousels, about a circus which is so twisted by the new vague, earthly era.

We are sitting in room with a freshly painted chair of thoughts. You know to preach about Van Gogh, Frida Kahlo and their lives. You think that both of them as well talked in a room, sitting on a rag, with Macedonian themes of the world and its reverse; how the world sleeps on its navel. You are convinced that they too were into tearing the threads that hold two cloths of the bag in which there is fruit, and an apple as like the one of Eve.

You think and talk an entire week, a week which we counted for a hundred days, starting backwards. Your biggest contemplation is about us and historic events. Your voice wanes and becomes more melancholy from the day you entered this room with two chairs and rag with Macedonian folklore themes.

You talk about everything, making up things only to convince me that this space is growing, and we are small. You are telling me that spiders narrow the rooms, but this one is so big that there are no corners.

 

Превод: Дарко Спасов

Translation: Darko Spasov

 

Тагови од објавата
Напишано од
More from РЕПЕР
Ленинградскиот Јасновидец
Пренесуваме расказ од книгата „Во својот дом“ на Сузана Тратник во превод...
Повеќе
Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *